Niš je preplavljen grafitima koji su više nego zabrinjavajući.  Ima ih na brojnim fasadama. Od prepoznatljivog kukastog krsta, svastike, preko brojeva 18 i 88 u slavu Adolfa Hitlera pa do „keltskog“ krsta, stalnog pratioca navijačkih grupa širom zemlje pa i tradicionalno dobrih i pitomih Meraklija.

Tu se javlja jedna potpuno apsurdna situacija jer je, na primer, poznato da su ne tako davno baš Meraklije držale lekciju iz lepog ponašanja dečurliji u amfiteatru na keju, objašnjavajući im da je sramno da svastikama „ukrašavaju“ spomenik romskom pevaču Šabanu Bajramoviću.

Sa druge strane grafiti koje oni ispisuju po gradu sadrži keltski krst, ili krst u krugu.

Vladimir Đorđević, reditelj i asistent scenaristedokumentarnog filma o Memorijalnom kompleksu na Bubnju, „Priča o slobodi“ govorio nam je o ličnom doživljaju izrade tog značajnog filma, koji je nastao sa ciljem da podseti na veliko stradanje ljudi u Nišu u Logoru na Crvenom krstu i na Bubnju. Za početak Vladimir nam je rekao da je za njega sve to bio izazov jer se radi o temi koja mu nije bila do svih detalja poznata ali mu je svakako bliska.

„Imao sam jedan proces, ne samo učenja, već i jednog sasvim ozbiljnog produhovljenja, saznajući od kakve je važnosti i na kakav način se prilazilo temi kao što je borba protiv fašizma, stradanje građanki i građana Južne Srbije, boraca za slobodu, nevinih žrtava. 

Odbor za ljudska prava Niš svake godine obeležava Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma uličnim akcijama. Ove godine će to izostati. Dragan Đorđević iz Odbora kaže da su se ove godine opredelili za obeležavanje putem društvenih mreža.

„To jeste deo priče koju smo pokrenuli zajedno sa još nekim organizacijama okupljenim u Antifašistički kolektiv. Imali smo sjajne akcije unazad. To može da stvori privid da sve ono što taj dan i obeležavanje tog dana šalje kao poruku, nije tema na ovim prostorima, a u stvari jeste."

"To jeste tema koju OCD moraju da dodatno naglase u javnom prostoru i objasne jer sve ove radikalne i ekstremne stvari jesu tu oko nas, ispod nas“ – kaže Đorđević.

U čemu leže koreni narastajućeg neonacizma u Srbiji? Da li je možda problem u nedovoljnoj obrazovanosti mladih ljudi? U potiskivanju u drugi plan svega što je vezano za Drugi svetski rat u različitim reformama školstva?

Zaista je teško razumeti da u 21. Veku avet nacizma kod nas ima svoje uporište. Još je teže razumeti pobude mladih ljudi da na zidovima ostavljaju sprejom ispisane poruke u kojima tvrde da je “18”, što numerički označava Adolfa Hitlera, “bio u pravu”.

O tome zašto se takve stvari dešavaju, nažalost i u Nišu, razgovaramo i sa Aleksandrom Mirić, arhitektom-konzervatorom, koja je jedan od ko-autora dokumentarnih filmova „Priča o slobodi 1 i 2“.

Prošetali smo do nekadašnjeg nacističkog koncentracionog Logora na Crvenom krstu.

Na putu ka ovom jezivom mestu, svedoku nacističkih zverstava u Nišu nad Srbima, Jevrejima, Romima, uočavamo ponovo zloslutne grafite.

U neposrednoj blizini logora, na raskrsnici sa koje se vidi jasno stražarska osmatračnica Logora, na zidovima nekog stovarišta gotovo da nema prostora koji nije nakaradno ukrašen parolama koje su neonacističke.

Tu je svastika, oznaka C 18 (Combat 18), broj 18 u nekoliko varijanti (numerički simbol Adolfa Hitlera), tu je i broj 88 (simbol pozdrava Heil Hitler), tu je i skraćenica NSS, iza koje se sakrivaju nacionalsocijalisti Srbije.